Ubrzan dolazak stotina hiljada migranata u Evropsku uniju (EU) sa Bliskog istoka, iz južne Azije i Afrike koji je počeo 2015. godine podudario se sa porastom podrške antiimigracionoj retorici i krajnjoj desnici u mnogim evropskim zemljama. Značajan broj ovih migranata došao je u EU putem koji je postao poznat kao „Balkan Route” (Balkanska ruta), glavnom tranzitnom kopnenom rutom koja preseca Zapadni Balkan. Međutim, 2016. godine ta ruta je zvanično „zatvorena”, zbog čega su mnogi od tih ljudi koji su pokušavali da stignu do Evrope ostali „nasukani” na Balkanu. Primera radi, 2020. godine je unutar granica Srbije u svakom trenutku bilo prisutno oko 7.000 migranata i izbeglica, Ovo prisustvo migranata na Balkanu nije prošlo nezapaženo, a u nekim slučajevima je čak i podstaklo povećanu aktivnost i mobilizaciju među krajnjim desničarima koji se protive njihovom prisustvu u regionu. Kroz istraživanje ovog fenomena, ovaj izveštaj je usmeren na dinamiku vezanu za migraciju i reakcije na nju od strane krajnjih desničara u Srbiji, jednoj od zemalja na „Balkan Route” (Balkanskoj ruti).

 

Suggested citation: 

Lažetić, Marina. Migracija, ekstremizam i opasne igre okrivljavanja: Dešavanja i dinamika u Srbiji (završni rezime). Washington, D.C.: RESOLVE Network, 2022. https://doi.org/10.37805/wb2021.1.